Ninjutsu

Ninjutsu je nastao kao ilegalni sistem, suprotstavljajući se kulturi vladajuće samurajske elite. Iz tog razloga, koreni ove veštine vekovima su bili skriveni iza vela tajnosti, što je izazvalo veliku konfuziju u istorijskim izvorima. Za razliku od japanskog društva koje je postalo sve stilizovanije, strogo rangirano i pod čvrstom kontrolom cara, nindže su živele kao slobodni prirodnjaci i pragmatici — delovajući iz senke kako bi osigurale opstanak i nezavisnost svojih porodica i zemalja.

Tehnike su se prenosile s kolena na koleno i usavršavale u pravim borbama. Ako tehnika nije bila delotvorna, borac koji ju je nosio nije preživeo da je preda dalje — taj surov filter osigurao je da opstanu samo najefikasnije metode.

Kolevka ninjutsua su regioni Iga i Koga, gde je više od sedamdeset porodica usavršilo ovu veštinu između 1024. i 1074. godine. Japanska istorija, pisana da slavi samurajski sjaj i njihov kodeks, uglavnom je prikrivala ulogu nindži — zbog čega je pravo značenje i ideal ove tradicije i danas teško razumljiv.

Devet škola preživelo je do danas. Sve ih je nasledio dr. Masaaki Hatsumi od svog učitelja Tošicugua Takamatsua. U čast svog majstora — u koga je iskreno verovao da je bio božanski ratnik — Hatsumi je nazvao organizaciju Bujinkan (Dom Božanskog Ratnika). Bujinkan dođo, kakav ga danas poznajemo, njegovo je živo odavanje počasti Takamatsu sensei-u i devetorici tradicija koje su mu bile poverene.

Devet škola su:

• Togakure Ryu
• Kumogakure Ryu
• Gyokushin Ryu
• Gyokko Ryu
• Kotto Ryu
• Takagi Yoshin Ryu
• Shinden Fudo Ryu
• Kukishinden Ryu
• Gikan Ryu