O Sensei Masaaki Hatsumi

Hatsumi Yoshiaki rođen je 2. decembra 1931. u gradu Nodi, na severu Japana. Kasnije je svoje ime Yoshiaki promenio u Masaaki. Otac ga je počeo podučavati kendu kad je imao 7 godina, a uz to je počeo vežbati džudo i karate. U srednjoj školi bio je gimnastičar i bokser i pohađao je plesnu školu — što je, kako sam veruje, pomoglo da savlada kretanje u borilačkim veštinama. Za vreme studija nastavio je sa džudoom i boksom, a upisao se i u dramsku sekciju. Tokom studija medicine, postigao je 4. dan u džudou.

Dobio je ponudu da podučava džudou američke vojnike u vojnoj bazi, što je i prihvatio sa 20 godina. Ubrzo je primetio da Amerikanci — inače mnogo snažniji i krupniji od njega — uče znatno brže od japanskih učenika. Počeo je da sumnja u sopstveni trening. Koja je svrha borilačke veštine, kada snažnija i krupnija osoba može lako da te pobedi? To pitanje pokrenulo ga je da potraži istinsku ratničku veštinu. Plaćao je oko 300.000 jena mesečno učitelju Kobudoa i taj trening završio za tri godine.

Godine 1957, sa 26 godina, sreće Tošicugua Takamatsua — čije je borilačko ime bilo Mongolski Tigar — koji je živeo u Kašivabari. Narednih 15 godina, svaki vikend putovao je kroz ostrvo Honšu do svog učitelja, a put je vozom trajao devet sati. Nakon tih petnaest godina, Takamatsu Sensei odlučio je da upravo Hatsumi Sensei bude sledeći Soke (naslednik) devet škola: Togakure Ryu, Kumogakure Ryu, Gyokushin Ryu, Gyokko Ryu, Kotto Ryu, Takagi Yoshin Ryu, Shinden Fudo Ryu, Kukishinden Ryu i Gikan Ryu. Hatsumi Sensei od tada je održao niz seminara i predavanja širom sveta i primio mnogobrojna priznanja.

Neka od tih priznanja i titula su:

• 1986 — prima titulu „Najboljeg instruktora" časopisa Black Belt Magazine
• 1991 — za 60. rođendan prima veliko priznanje od predsednika SAD Džordža Buša
• 1992 — kralj Španije uručuje mu Medalju Krsta i Medalju Sunca
• 1995 — prima titulu Majstora mačevanja od Japanskog mačevalačkog saveza, te brojna druga priznanja i odlikovanja
• 1999 — prima Međunarodnu kulturnu nagradu japanske vlade; nagradu mu uručuje član carske porodice — najveća čast koja se dodeljuje za kulturnu razmenu
• 2001 — postaje prvi Budoka kome je Vatikan dodelio Papin blagoslov, u čast dobrote i učenja kojima je obogatio svet kroz svoja putovanja i predavanja